Minimalizam kao umetnički izraz

Minimalizam nije samo tamo neka “kul” reč. To je jedan čitav umetnički pravac koji je uspeo da se uvuče u brojne kreativne izraze – od slikarstva i arhitekture do književnosti i muzike. To je kao onaj jedan prijatelj koji voli da pojednostavi stvari i sve mu to nekako uvek ispadne sjajno.

Minimalizam kao umetnički pokret je nastao polovinom 20. veka i to kao odgovor na modernizam i ekspresionizam. U osnovi je bila i ostala ideja da je manje više, te da bi trebalo ukloniti sve suvišno i ostaviti samo suštinu. Rezultat odnosno cilj procesa je jednostavnost i čistoća. 

Karakteristike umetničkog minimalizma

Četiri su osnovne karakteristike minimalizma u umetnosti: 1) jednostavnost forme, 2) ponavljanje tj. procesualni karakter, 3) redukcija i 4) fokus na doživljaj. Neki od ovih karakteristika važe i za druge umetničke stilove, ali ih minimalistički pristup interpretira na drugačiji način.

1. Jednostavnost forme – u vizuelnim umetnostima to je korišćenje osnovnih geometrijskih oblika, ravnih i jednostavnih linija i neutralnih boja. Misli na umetnost koja kaže: “Evo ti kvadrat. Uživaj.”
U muzici su to jednostavne harmonije, ponavljanja, ogoljena struktura i fokus na suštinu zvuka. Znači nema pompeznog orkestarskog ludila – samo nekoliko nota, koje se ponavljaju i razvijaju na genijalan način.

2. Ponavljanje: – minimalistički umetnici koriste ponavljanje kao osnovu svog izraza. To je takoreći mantra minimalizma. Kao kad slušaš pesmu i svaki put primetiš nešto novo na istom mestu. 

3. Redukcija – cilj je ukloniti sve suvišno kako bi ostala samo suština. Na primer, minimalistička muzika koristi oskudne aranžmane kako bi istakla prostor između nota. Dakle cilje je da se izbaci sav kič i ostane samo suština. U minimalističkoj muzici npr. je tišina jednako važna kao i odsvirana nota.

4. Fokus na doživljaj – Minimalizam zahteva aktivnu ulogu posmatrača ili slušaoca i ostavlja puno prostora, za interpretaciju. To je umetnost koja te tera da se uključiš i razmišljaš. Tišina, prostor i jednostavnost ti daju priliku da razulariš svog interpretativnog genija, ako voliš.

Klik na pojedinačne umetnosti ispod, odvešće vas na posebne stranice na kojima se detaljnije bavim minimalističkom perspektivom na svakim umetnički pravac posebno.

Likovne umetnosti [> dalje]

Minimalizam u likovnim umetnostima karakteriše jednostavnost i upotreba osnovnih oblika. Donald Džad (Donald Judd) i Sol LeVit (Sol LeWitt) su su majstori ovog stila. Njihovi radovi koriste modulaciju i ponavljanja kako bi istražili odnos prostora i objekata. Ako voliš čistoću i jednostavne linije, ovo je za tebe. [> dalje]

Arhitektura [> dalje]

U arhitekturi, minimalizam je oličen u rečenici Ludviga Misa van der Roa (Ludwig Mies van der Rohe) „Manje je više.“ Minimalistička arhitektura koristi čiste prostore, jednostavne materijale i funkcionalan dizajn. Nema ukrasa, samo praktičnost i estetika. [> dalje]

Književnost [> dalje]

Minimalizam u književnosti karakteriše sažetost i fokus na esencijalno. Hemingvej (Ernest Hemingway) je bio pionir ovog stila, koristeći kratke rečenice i eliminaciju suvišnih reči kako bi stvorio moćnu prozu. Hemingvej je bio minimalisticki kralj književnosti. Kratke, jednostavne i precizne fraze pravo u glavu, al da ostave jak utisak i dovoljno prostora za razamišljanje. [> dalje]

Muzika [> dalje]

U muzici, minimalizam je igra ponavljanja. Kompozitori klasičnog žanra poput Stiva Rajha (Steve Reich), Filipa Glasa (Philip Glass) i Terija Rajlija (Terry Riley) istraživali su kako jednostavne strukture mogu proizvesti bogate zvučne pejzaže. Osim u klasici, minimalizma ima i u drugim muzičkim žanrovima. [> dalje]

Šta je dakle minimalizam u umetnosti?

Minimalizam nas poziva da zastanemo, osmotrimo, mućnemo glavom, shvatimo ili doživimo ono što je bitno. Bez nepotrebnih ukrasa, bez distrakcija. On nas podseća da manje stvarno može biti više i predlaže nam da se oslobodimo bagaža i viškova uslovljenih kulturom i okruženjem, te da pronađemo lepotu u jednostavnim, univerzalim  stvarima i formama.

Minimalizam nije samo trend ili estetski izbor. To je pristup, način, filozofija koja nas poziva da pojednostavimo život i oslobodimo se nepotrebnog. Njegova univerzalnost ga čini primenjivim u svim (umetničkim) sferama ljudskog života.