Minimalizam u arhitekturi nije samo stil – to je praktična filozofija, način života pretočen u prostor. Ako ste ikada videli zgradu ili ušli u prostoriju koja vas je zbog svoje jednostavnosti i pročišćenosti, a ne zbog ukrasnih detalja ostavila bez daha, u pitanju je minimalistčko majstorstvo, da ne kažem prosvetljenje.
U tekstu ispod se bavim temome minimalizam u arhitekturi. Ja nisam arhitekta i preciznije informacije sigurno možete dobiti od stručnjaka. Ja samo volim minimalizam, volim da čitam o tome, da ga gledam i divim mu se, a umem i da koristim internet u potrazi za informacijama koje me zanimaju.
Tekst je podeljen u nekoliko celina tek da dobijete pregled i lakše se snađete. Ako imate neka dodatna pitanje ili predloge, samo izvol’te. Ovo su celine:
- Istorija minimalizma u arhitekturi
- Osnovni principi minimalističkog pristupa arhitekturi
- Ključni primeri minimalističkih građevina
- Najvažniji predstavnici minimalističkog pristupa
- Primena minimalizma u svakodnevnom prostoru
Izvolite u salonu!
-
Istorija minimalizma u arhitekturi
Minimalizam u arhitekturi vuče korene iz modernizma ranog 20. veka i pravaca poput De Stijl i Bauhaus, koji su fokus stavljali na funkcionalnost i jednostavnost. Na tim temeljima minimalizam se razvijao dalje. Iluzorno bi bilo reći i da ranija stremljenja i struje u umetnosti nisu doprinele formiranju minimalizma, pa makar i u formu davanja razloga za suprotstavljanje i kontriranje. Međutim ako bi trebalo izabrati jednu vremensku polaznu tačku onda bi to početak dvadesetog veka i formiranje umetničkih pokreta u Evropi koji sebe doživljavaju kao odgovor na besmisao i stradanja u Prvom svetskom ratu. Hronološki, pregled najvažnijijh ideja i predstavnika bi otprilike izgledao kao na ovoj listi ispod.
De Stijl (1917–1931) je umetnički pokret – nastao u južnoj Holandiji, u Lajdenu – koji je promovisao redukciju oblika i boja na osnovne elemente. Arhitekta Gerrit Rietveld bio je pionir ovog pristupa sa svojim radovima poput Rietveld Schröder kuće. koju je Unesko uključio u svetsku kulturnu baštinu 2002. godine.
Gerrit Rietveld – Rietveld Schröder kuća. Autor fotorafije: Husky (Wikipedia). CC by 3.0
Verovatno najpoznatiji predstavnik D Stajl (tako se izgovara) pokreta je bio Mondrian, ali i Theo van Doesburg i drugi umetnici, dizajneri, pa čak i književnici.
Bauhaus (1919–1933) je nemačka umetnička škola koja je insistirala na spoju umetnosti i industrije. Osnivač Walter Gropius i njegovi saradnici postavili su temelje funkcionalnog dizajna bez viška ukrasa. Walter Gropius je svojim projektom Bauhaus zgrade u Dessauu, pokazao estetsku privlačnost i praktičanost minimalizma.
Le Corbusier (1920e–1960e) je jedan od najuticajnijih arhitekata moderne, koja je izvorište minimalizma. Le Corbusier je razvio principe mašine za stanovanje. Njegovi radovi, poput Villa Savoye su primer geometrijske čistoće, otvorenih prostora i funkcionalnosti. On je oblikovao minimalizam kroz naglašavanje osnovnih formi i praktičnih rešenja.
Le Corbusier u Gradskom muzeju u Amsterdamu 1964.
Mies van der Rohe (1930e–1960e) je jedan od najpoznatijih predstavnika internacionalnog stila, uveo je minimalizam u mainstream arhitekturu kroz projekte Seagram Building i Farnsworth House. On je popularizova iskaz manje je više koja je postala jedna vrsta sinonima za minimalistčki dizajn. Nije sigurno da li je on autor rečenice, jer ako se pogleda istorija minimalističkog pokreta npr. u filozofiji, šanse su relativno male da je baš on prvi to rekao.
Mies van der Rohe – Neue Nationalgalerie Berlin. Autor fotorafije: Huân Lê. Unsplash
Japanski minimalizam (i tradicionalno i posle 1950-ih) odnosno japanska arhitektura, sa svojim fokusom na MA [間] – interval u vremenu tj. praznina u prostoru – i harmoniju sa prirodom, jako je uticala na globalni minimalizam. Tradicionalni japanski dizajn se reflektovao u radu arhitekata poput Tadao Anda, koji je kombinovao ove principe sa modernim materijalima i tehnologijama.
Minimalizam posle 1960-ih tj. nakon Drugog svetskog rata, minimalizam je postao globalni fenomen. Rad arhitekata Johna Pawsona je odličan primer popularizacije ideje apsolutne jasnoće u dizajnu enterijera i eksterijera.
Minimalizam danas teži održivosti i jedinstvu sa prirodom. Minimalistički pristup se redefiniše kroz upotrebu prirodnih materijala i ekoloških principa. Fokus je takođe na stvaranju energetski efikasnih prostora, prilagodljivih i u harmoniji sa okruženjem.
-
Osnovni principi minimalistčkog pristupa arhitekturi
Manje je više je mantra minimalizma. Ističu se osnovni elementi kao što su oblik, svetlost i materijal, suvišno se eliminiše.
Jednostavnost i jasnoća jer minimalizam kao stil ne trpi komplikaciju. Prostor, linije, i materijali se koriste na najočigledniji i najsvrsishodniji način.
Kvalitet iznad kvantiteta je ideja koja bi mogla biti prevedena tako da je jedan savršeno oblikovan komad upotrebljivog nameštaja važniji nego gomila prosečnih predmeta.
Prirodna svetlost kao princip kaže da prostor treba biti tako oblikovan da je prirodna svetlost maksimalno iskorišćena.
Prostor je element dizajna je ideja koja podrazumeva da su prazni prostori podjednako značajni koliko i njegovo zauzimanje različitim objektima.
Organski materijali je relativno nov princip koji se razvio uporedo sa razvojem ekološke svesti i svešću o klimatskim promenama. Beton, drvo, staklo, i kamen su inače sveprisutni u minimalistčkoj arhitekturi.
-
Ključni primeri minimalističkih građevina
Farnsworth House (1945–1951) | Arhitekta: Ludwig Mies van der Rohe | Lokacija: Plano, Illinois, SAD | Autor fotografije: Jimmy T – Unsplash
Glass House (1949) | Arhitekta: Philip Johnson | Lokacija: New Canaan, Connecticut, SAD | Autor fotografije: Staib, Wikipedia – CC BY-SA 3.0
Church of the Light (1989) | Arhitekta: Tadao Ando | Lokacija: Ibaraki, Osaka, Japan | Autor fotografije: Bergman, Wikipedia – CC BY-SA 3.0
Therme Vals (1996) | Arhitekta: Peter Zumthor | Lokacija: Vals, Švajcarska | Autor Fotografije: Mischa R. Lieser
Casa Wabi (2014) | Autor: Tadao Ando | Lokacija: Puerto Escondido, Meksiko| Opis: Centar za umetnost i zajednicu, prožet duhom minimalizma i prirodnog okruženja.
-
Najvažniji predstavnici minimalistčkog dizajna
Ludwig Mies van der Rohe – Osnivač modernog minimalizma, poznat po svom “manje je više” pristupu.
Tadao Ando – japanski arhitekta poznat po kombinaciji betona, svetlosti i prirode.
John Pawson – engleski arhitekta specijalizovan za minimalistčki dizajn enterijera i arhitekturu.
Peter Zumthor – švajcarski arhitekta koji se fokusira na taktilnost materijala i atmosferu prostora.
David Chipperfield – Engleski arhitekta, 2023. dobio Prickerovu nagradu. Autor projekta James Simon Gallery u Berlinu. Autor fotografije ispod: Alexander Savin, WikiCommons | FAL
-
Primena minimalističkih principa u svakodnevne prostore
- Uklanjanje nepotrebno viška je prvi korak – Minimalizam, kada je reč o uređenju prostora, počinje oslobađanjem od viška stvari. Što bi rekla belosvetska spremačica Marie Kondo: Fokusirajte se na ono što vam zaista donosi radost.
- Izbor boja – Koristite neutralne i umirujuće boje poput bele, sive, bež i crne.
- Kvalitet umesto kvantiteta – kada birate nameštaj birajte najbolji kvalitet koji si možete priuštiti a koji ima funkcionalnu svrhu.
- Prirodna svetlost i biljke – gledajte da maksimalno iskoristite prirodnu svetlost. Dodajte sobne biljke za dašak prirode i ravnoteže.
- Manje dekora, više prostora – ako baš mora dekor, onda neka bude diskretan i promišljen. Jedan dobro postavljen umetnički komad može biti dovoljan.
- Otvoreni prostori – Gde god je moguće, otvorite prostor uklanjanjem suvišnih pregrada ili vrata.
Minimalizam u arhitekturi nam govori da je lepota u jednostavnosti, te da prostor u kojem živimo može biti i funkcionalan i umirujuć. Dakle, počnite još danas, izbacite nešto iz kuće i stvorite si više prostora za disanje.